Ekrani su u današnje vreme postali najpopularnija dadilja ili vaspitač. Ako ste zauzeti, radite nešto ili nemate način da animirate svoje dete, tv ekran ili ekran telefona ili tableta deluje kao dobro rešenje. Koliko je zapravo vremena ispred ekrana previše za vaše dete?
Svi smo ponekad koristili ekran da okupiramo svoju decu. Ali povremena upotreba je veoma različita od svakodnevne navike.
Istraživanja pokazuju da deca svake sedmice provode u proseku ipred ekrana 35 sati. Pedijatri smatraju da deca mlađa od dve godine nikako ne treba da gledaju u ekran, a deca starija od 2 godine budu ograničena na sat ili dva dnevno, i to gledanja kvalitetnog sadržaja.
Ali sva deca gledaju u ekran? I čime da animiram svoje dete?
Da li bi dali svom detetu da pije alkohol da brže zaspi? Da li biste dozvolili svom detetu da se bavi bilo kojom drugom dnevnom aktivnošću koja bi mogla negativno uticati na način na koji se njegov mozak ili telo razvija?
Naravno da ne. Ne biste dozvolili svom detetu da radi druge samodestruktivne stvari samo da biste ga za kratko vreme smirili ili animirali. Pa zašto bi mu dali da gleda u ekran konstantno?
Deca koja manje vremena provode ispred ekrana, obično nauče da organizuju svoje vreme i ispune ga raznim aktivnostima. Ovakva deca imaju tendenciju da budu kreativnija, bolje koriste igračke i maštu, više se druže i bolje socijalizuju.
Zašto je mnogo sati ispred ekrana loše?
Mališani i predškolci moraju imati i druge, veoma važne razvojne aktivnosti. Ogromnu količinu vremena koju provode ispred ekrana trebalo bi zameniti sa poslovima koji su daleko bolji za njihov mozak ali i telo. Bilo da se bave trčanjem, društenim igrama, igrama koje uključuju igračke, crtanjem, bojenjem, sasvim je nebitno. Sve ove aktivnosti razvijaju mozak i telo i predstavljaju osnovu za naredne faze učenja i školovanja.
Nije dobro za fizičko i mentalno zdravlje dece
Kako gledanje ekrana obično ne uključuje nikakvu fizičku aktivnost, dugi sati provedeni pred ekranom mogu dovesti do gojaznosti u detinjstvu. Gledanje ekrana tokom dužeg vremenskog perioda može da dovede do poteškoća pri uspavljivanju, poremećenih obrazaca spavanja i drugih zdravstvenih problema.
Takođe, može negativno uticati na razvoj očiju i vida vašeg deteta. Ako dete više voli da gleda ekran nego da se druži ili igra sa prijateljima ili vršnjacima, to može uticati i na njegov društveni razvoj.
Previše gledanja u ekran može ih odvratiti od aktivnosti koje pomažu razvoju mozga.
Više angažovanja u edukativnim igrama ogleda se u boljim rezultatima kasnije kroz život. Mozak male dece je dizajniran da se optimalno razvija angažovanjem sa fizičkim svetom i maštom – na primer, kada im se pričaju priče – umesto da konzumiraju pasivno gledanje koje zaobilazi potrebu za maštom.
Zanimljive igračke, građenje kockama, umetnička dela, društvena interakcija sa vršnjacima i braćom i sestrama, kuvanje sa roditeljima, penjanje, ljuljanje, bojanke i još mnogo toga. Ove aktivnosti pomažu da se mozak vašeg deteta razvija onako kako je dizajniran, dajući mu veštine i kreativnost u rešavanju problema, kao i osnovu za matematiku, logiku i rasuđivanje.
Gledanje ekrana može izazvati zavisnost, a roditelji se moraju boriti da navedu decu da se igraju na druge načine.
Manje ekrana – više angažovanja čitanja
Televizija direktno utiče na smanjenje interesovanja za čitanje, lošiju pažnju i koncentraciju pri čitanju, razumevanju i pamćenju pročitanog.
Znamo da deca koja vole da čitaju bolje napreduju u školi. Razumevanje pročitanog je najbolji uslov za postizanje školskog uspeha. Ipak, dok gotovo svi roditelji kažu da žele da njihova deca vole čitanje, većina dece nema volju ni predispoziciju da čita bilo šta. Poražavajuće je saznanje da samo 30 procenata učenika osmog razreda ima dobre rezultate u načinu i znanju čitanja a da samo dva odsto njih čita na naprednom nivou.
Ali ja vodim računa šta moje dete gleda!
Bez obzira na to koliko pažljivo pratite vreme vašeg malog deteta ispred ekrana, imajte na umu da su oni veštiji nego što mislite. Kada napune sedam godina, ako ne i mnogo ranije, nećete znati šta gledaju na TV-u, jer će promeniti kanal čim primete da ste izašli iz prostorije.
Treba voditi računa o sadržaju koji odgovara uzrastu u televizijskim emisijama, igrama i reklamama – vaše dete bi moglo da gleda neprikladan sadržaj koji je nasilne ili seksualne prirode. Opšte je poznato da deca uče kroz oponašanje, a vi verovatno ne želite da vam dete oponaša ono što se trenutno najviše prikazuje ili gleda.
Pogledaj zašto je kreativnost kod dece važna i kako raditi na njoj.
Kako smanjiti vreme provedeno ispred ekrana?
Pokušajte da ne koristite ekran kao dadilju, sredstvo za uspavljivanje i vaspitača. Vaše dete je vaša odgovornost.
Nadgledajte svoje dete kada gleda ili koristi televiziju ili druge uređaje kako biste bili sigurni da gleda sardržaj koji je prilagođen njegovom uzrastu.
Koristite alate koji omogućavaju roditeljsku kontrolu, da blokirate pristup programima ili igricama za koje mislite da mogu biti neprikladne za vaše dete.
Ograničite vreme televizije i drugog ekrana na manje od sat vremena dnevno.
Čitajte svom detetu ili mu pričajte, umesto da mu dozvolite da gleda ekran ili televiziju. Stavljanje u rutinu spavanja pomaže im da se smire i pripreme za neophodan san.
Budite uzor jer vaše dete uči iz onoga što vidi, a prvenstveno od vas. Isključivanje mobilnog telefona za vreme obroka ili pred spavanje može biti dobar početak.
