Lutke su pored zvečke jedna od najstarijih igračaka u ljudskoj civilizaciji i prva koja već više od 4000 godina predstavlja jedinu igračku u obliku čoveka. To je neživa, ali često vrlo uverljiva predstava osobe (muškarca, žene ili deteta) koja uz dečju maštu čini milione detinjstava nezaboravnim, čak njegovim neodvojivim delom. Takođe je i fenomen svetske kulturologije.
Dokaz da i kada odrastemo u sećanju nam ostaje naša prva ili omiljena lutka iz detinjstva, pa je tako druga subota u junu mesecu proglašena za Svetski dan lutaka. Osmislila ga je amerikanka Mildred Sili kako bi se širom sveta tog dana ljudi setili lutke i njenog značaja kao i ljubavi i emocija koje ove igračka pokreće u nama. Ovaj dan se u različitim državama proslavlja različito: izložbama, lutkarskim predstavama, aukcijama i drugim manifestacijama, a ljudi jedni drugima često tada poklanjanju lutke.
Lutka nosi nešto mistično i živo kao što su priče iz davnina, pa je baš zbog toga zanimljivo da se osvrnemo na njen istorijat.
Istorija postojanja lutaka od davnina do danas
Egipatsko carstvo
Pronađeni su dokazi da su lutke za decu postojale i u praistorijskom dobu čoveka. Prve lutke pronađene su u egipatskim grobnicama. Uglavnom su to krpene lutke ili drvene kao imitacije ljudi kojima su se igrala deca oponašajući time stvaran život oko sebe.
Takođe, neke su imale i magijsku ili versku simboliku, pa su korišćene u magijskim obredima, ali ono što je dodatno zanimljivo je da se veruje da su i tada postojali kolekcionari lutka baš kao i danas.
Stara Gračka i Rimsko carstvo
Smatra se da su se devojčice u staroj Grčkoj i na području Rimskog carstva igrale lutkama, a kada bi postajale devojke svoje su lutke poklanjale boginjama.
Afrička plemena
U afričkim plemenima lutke se i danas koriste u ritualima. Verovalo se da kroz neživo, a verodostojno, magijsko telo lutke može da se priča sa bogovima.
Drevni Japan
U drevnom Japanu su lutke pripadale odraslima, a predstavljale su skupocene prikaze ljudi. Okićene su nakitom i dragim kamenjem, a imale su veliku ulogu u ceremonijama i ritualima Japana još od vremena antičke Jomon kulture. Zato i dan danas znamo za tradiciju sa istoka poznatih porculanskih lutaka.
Rusija
Lutka je takođe čuvar tradicije i može nas naučiti mnogo o kulturi jednog naroda. Kada je, na primer ruskoj tradiciji i kulturi pretila opasnost da bude uništena, njena odbrana je počela upravo lutkom koja je napravljena 1890. godine. Čuvena Babuška (Matrjoška) je do danas ostala simbol Rusije. Ona simbolizuje materinstvo i domovinu, pa je zato uglavnom oslikana u stilu ženske narodne nošnje mada postoje različite verzije ove zanimljive lutke.
Daljim tokom vremena, tačnije već u 19. veka počinje se sa masovnijom proizvodnjom, ali i popravkom lutaka, pa tu možemo spomenuti prvu instituciju pod nazivom „Bolnica za lutke“ osnovanu 1830. godine u Lisabonu. Od tada se zvanično lutke prvi put popravljaju i uklanjaju im se oštećenja. Veruje se da je ovo iskrica koja je pokrenula svest o potrebi fabričke proizvodnje lutke.
Kako se na lutke gleda u savremenoj istoriji
Do kraja 19. veka lutke su uglavnom predstavljale odrasle osobe. Ali u to vreme, kao i u prvoj polovini 20. veka počinje proizvodnja lutaka koje prate modu, imaju stil, a pojavljuju se i prve lutke – bebe, naročito zanimljive mlađoj deci. Sa pojavom lutke bebe devojčice “vežbaju” majčinstvo i oponašaju svoje majke.
Takođe, vrlo se intenzivno razvija trend poistovećivanja sa ulogom modne ikone i nošenja lutke kao modnog detalja. To je praćeno pojavom lutke Barbike 1959. godine. Ipak, Barbi lutki prethodi Nemačka verzija zvana Bild Lili Dol. Ove lutke predstavljaju žene sa odabranom karijerom, jasnim stilom odevanja i načinom života sa kojima se devojčice poistovećuju, a to sve prati trend feminstičkog pokreta kao i osamostavljivanja žena i njenih sve većih ljudskih prava.
Druga polovina 20. veka kao i početak 21. doneli su novu verziju lutke – Bratz, sličnu Barbi lutki samo sa mnogo većom slobodom u stilu. Akcenat je stavljen na to da se ukloni savršenost proporcija i vrati dečiji izgled lutke, a ne imidž savršene žene.
Krpena lutka
Kao što ste već mogli da uvidite, načini proizvdnje, značaj i značenje lutke menja se tokom vekova kao što se i naša civilizacija menja. Od drveta preko porcelana koji se vezuje za početak 19. veka, do plastike posle II svetskog rata, pa do masovne fabričke proizvodnje ovih raznolikih prikaza malih ljudi.
Ipak, jedna lutka odoleva vremenu, a to je krpena lutka (krpenjača) koja traje kroz sve ove vekove gotovo nepromenjena. Verovatno je jedna od prvih prikaza igračke u obliku čoveka i prva lutka koja se daje bebama i maloj deci, jer je mekana i veoma prijatna na dodir.
Sinonim za lutku je vezan za ljubav, nežnost i povezanost u svim životnim dobima čoveka. Bile one lutke za decu, kolekcionarski predmeti ili ritualni predmeti lutka je više od običnog predmeta.
Takođe, vrednost lutke se ne meri njenom cenom već srećom koju donosi, zato je uvek pravo vreme da nekome poklonite ovu igračku.